PEPELJUGE I VEŠTICE U SRPSKIM ŠTAMPANIM MEDIJIMA

 

Slika žena u srpskim štampanim medijima je slika krajnosti. Žene se uglavnom slikaju u ekstremima, dok je prikazivanje muškaraca mnogo suptilnije.

U prikazivanju žena ima mnogo manje nijansi: one su dobre (lepe, nežne i požrtvovane..) ili su zle (hladne, opasne, prevrtljive..). Ovo umnogome podseća na matrice bajki ili sapunskih opera: žene su ili princeze, požrtvovane ćerke i verne supruge ili veštice i zle kraljice. Osobine koje se favorizuju u prikazima žena jasno korespondiraju sa tradicionalnim konstruktom ženstvenosti. Što je veće odstupanje od rodne uloge žene u smislu posedovanja moći ili zauzimanja značajnih društvenih pozicija, veća je verovatnoća negativne kvalifikacije.

Ono što je već na prvi pogled uočljivo je odsutnost žena iz medija. Prisutnost (ili odsutnost)1 određenih tema ili grupa nužni su pokazatelj koliki značaj im se pridaje, koliki je njihov uticaj ili moć. Kada se ima u vidu da žene predstavljaju više od polovine stanovništva u Srbiji, a da broj članaka koji im je ukupno posvećen ne prelazi 25%, jasna je implikacija važnosti koja ima se pridaje i moći koju imaju. Objašnjenje za veći broj članaka u decembru posvećen ženama (38%) bi mogao biti broj proslava u tom periodu (slave, Nova godina..), dakle vreme kad ljudi više vremena provode kod kuće, u slobodnim aktivnostima i druženju (vreme kada se sprema hrana, bira odeća za izlaske i pokloni), ali i vreme kad raste broj slučajeva nasilja u porodici. Dominacija članaka u rubrikama Hronika, Svet i Društvo potvrđuju ovu pretpostavku.

Od toga KOLIKO se piše o ženama, još značajnije je pitanje KAKO se piše. To je bitan pokazatelj verovanja gde je kome mesto i šta se od koga očekuje (kao i kakav je neko), koja mediji odražavaju i (re)produkuju.

Hijerarhijska podela javno/privatno može se pratiti analizom zastupljenosti žena u određenim rubrikama. Određene rubrike pripadaju određenim delovima novina. Naslovne stranice obično okupiraju politika, tekući događaji i biznis, dok se rubrike koje su na samom kraju bave kulturom i zabavom. Na taj način se uspostavlja hijerarhija po važnosti pojedinih sadržaja, “ozbiljne teme” (politika, ekonomija) su na naslovnoj strani i prvima stranama, dok manje važne stvari zauzimaju poslednje strane. Kad pogledamo da su žene najzastupljenije u hronici (22%), vestima iz sveta (23%), kulturi(15 %), dok na politiku i ekonomiju otpada manje od 10% - zaključak nije teško izvesti.

To ima važne posledice po konstruisanje rodnih identiteta i uloga u medijskom diskursu- muškarcima se dodeljuju važne i ozbiljne teme, dok se žene zauzimaju “tradicionalno“ ženske oblasti života, tj. zabavu (fotomodeli, glumice, pevačice, misice) i umetnosti/ kulturu i profesije koje se nastavljaju na “prirodnu” ulogu žene u porodici (negovateljice, medicinske sestre, učiteljice, babice, kuvarice). Čak i kada su u pitanju žene koje su nesumnjivo „uspele“ u oblastima rezervisanim za muškarce („Prva žena u upravnom odboru Simensa“, Politika 28.11.2008.) priče posvećene tome se najčešće nalaze u rubrikama Ženska strana, Slobodno vreme ili Društvo, implicirajući (opet) da je to manje važno ili nešto što je samo dodatak ulozi supruge i majke.

Upadljivo je da čime god da se bave, žene se i dalje se po pravilu dovode u vezu sa ulogom supruge i majki. Tradicionalna postavka da su porodica i deca prvenstvena obaveza žene uopšte se ne dovodi u pitanje; eventualno se postavlja kako da porodica ne trpi zato što žena radi. Čak i kada se piše o lošem položaju žena na tržištu rada, njihovoj dvostrukoj opterećenosti, feminizaciji siromaštva, uglavnom nema uvida da je potrebna drugačija raspodela obaveza oko kuće i dece, i pomoć države. Odgovornost žene za privatnu sferu je i dalje neupitna/ ona eventualno može da se bavi još nečim, ali da joj je to primarna obaveza-u to nema sumnje.2

Otvoreni, „grubi“ seksizam i šovinizam uglavnom nestaje, ali se mogu uočiti suptilnije forme seksizma koji često dobijaju oblik zaštitničkog paternalizma. Mogli bismo ga formulisati kao „Žene su nežne, osećajne, dobre.. u opasnom svetu i dužnost muškaraca je da ih štite..“. Ovo se direktno naslanja na stereotip o ženama kao slabijim, naivnijim i osetljivijim, potencijalnim žrtvama... Ovo je upravo oblik seksizma koji je i samim ženama najlakše da usvoje, jer se čini da on na pozitivan način podržava “ženske“ vrednosti. Međutim, njegove implikacije su da se žene ne mogu tretirati ko ravnopravna ljudska bića i da je njihovo zadržavanje u privatnoj sferi zapravo u interesu samih žena. Takođe, i da su sve žene iste.

 

Što se tiče rodno senzitivnog jezika u navođenju profesije i dalje vlada potpuna šizofrenija. Često se istom tekstu (a često i u istoj rečenici) se mogu naći i rodno senzitivni oblici i upotreba forme muškog roda za zanimanje i titule i kada je u pitanju žena („Bivši poslanik turskog parlamenta, kurdska političarka Lejla Zana osuđena je danas na 10 godina zatvora zbog „kriminalnog delovanja u korist jedne terorističke grupe…”). Zanimanja koja se tradicionalno vezuju za žene (pevačice, glumice) uvek su navedena u svojim rodno senzitivnim oblicima. Što je veći status zanimanja (gde su žene i dalje "uljezi"), veća je i verovatnoća da će zanimanje biti navedeno u muškom rodu.

Posledice rodno nesenzitivnog jezika u navođenju profesije je i da ono malo žena koje uspeju u sferama koje se smatraju "muškim" po/ostaju faktički nevidljive ili se tretiraju na nivou incidenta.  Mada i tu ima promena,  žene na ambasadorskim mestima su i dalje najčešće ambasadori, na savetničkim i funkcionerskim pozicijama savetnici i funkcioneri, a preduzetnice “žene- preduzetnici”.3

Posledica postavke da bavljenje poslovima u javnoj sferi zahteva  karakteristike koje “po prirodi” nisu svojstvene ženama je i da se često uspešne žene doslovno “brane” da imaju emocije, da su ženstvene, da vode računa o svom fizičkom izgledu, da porodica ne trpi… što je zapravo preventiva od onoga što ostaje neizgovoreno - da time što odstupaju od uloge koju im patrijarhalna tradicija nalaže nisu prave žene.

Zanimljivo je da kada se piše o zloupotrebama službenog položaja, mobingu, proneverama, greškama, krivičnim delima i propustima od strane žena (posebno ako zauzimaju više društvene pozicije), po pravilu se koristi rodno senzitivan jezik („Direktorka Agencije za privatizaciju (..) trenutno ima enormno visoku platu od 302.938 dinara neto mesečno..”, “Bomba potresla Kavkaz” / u članku koji govori o bombašici-samoubici koristi se rodno senzitivan izraz “šahitka”, “Načelnica okruga osuđena za mobing”). Utisak je da je rodna senzitivnost ovde u funkciji potcrtavanja nekompetentnosti, što opet može da u bude povezano sa stereotipom žena kao lakomislenih, neodgovornih, nesposobnih za rukovodeće položaje ili podlih, opasnih i prevrtljivih.

Takođe, kod navođenja se redovno od prezimena žene gradi prisvojni pridev koji pokazuje pripadnost ocu (pr. Hilari Klinton postaje Klintonova) i drugi kada se od prezimena žene gradi opisni pridev gde se opisuje bračno stanje (pa recimo žena koja je udata za Petrovića postaje Petrovićka). Zanimljivo je da se koristi samo prvi, bez razlike da li je u pitanju muževljeva ili očeva porodica. („Klintonova bira lojalne kadrove za Stejt Department..”, “Govoreći o raspoloženju žena po pitanju evropskih integracija, Miščevićeva je navela…”, “Neuspeh Lalovićeve/ Reprezentativka Srbije Jelena Lolović nije uspela da se kvalifikuje za prvu vožnju…”, “Nastavlja delo Olbrajtove”..).

U osnovi je patrijarhalni diskurs da žena uvek pripada nekome, ili mužu ili ocu i potcrtavanje važnosti tog pripadanja. Ona je objekat; za razliku od muškarca koji je uvek subjekat (njegovo prezime uvek ima imenički oblik, osim ako su u pitanju deca).

Čak i kada se slikaju žene koje su afirmisane u svojim profesijama, ono što saznajemo je da one nisu samo uspešne, one su prvenstveno lepe, negovane i vode računa o modi. Iako je to pravilo za prikazivanje žena u svim oblastima, dobar primer je način na koji se piše o uspesima sportistkinja (posebno Ane Ivanović i Jelene Janković). Rezultati su izuzetni (što objašnjava i broj članaka koji im je posvećen), ali su često  samo povod da se piše o lepoti i seksipilu teniserki, njihovom shvatanju mode i onome što nose na terenu i van njega, i ljubavnim životom. ("Lepo stoji štikla i „porše“/ članak o Jeleni Janković, “Osvaja trofeje i srca”, „Ana - lepotica koja obara s nogu!”, “SRPKINJA KATRINA LUKOVIĆ PROGLAŠENA ZA NAJVRELIJU SPORTISTKINJU U UAE”). Zanimljivo je da i kada se piše paralelno o listama najseksipilnijih sportista i sportistkinja, kada su u pitanju sportisti to se notira bez prevelikih detalja, samo kao informacija, dok se izgled i modni stil sportistkinja detaljno analizira. Ovo treba posmatrati u kontekstu postavke o važnosti izgleda za ženu čak i kada postiže vrhunske rezultate u onome čime se bavi. Fokus je zapravo jako često baš na tome, što pokazuje koliko je teško i vrlo uspešnim ženama da se odmaknu od mesta i uloge koje su za njih predviđena tradicijom.

Seksualna privlačnost i lepota žene takođe su tesno povezane sa mladošću. Još jedno bitno podrazumevanje je da žene vrede samo dok su mlade. Ovo se vidi ne samo po tome što starih i žena srednjih godina ima vrlo malo, već i po praksi navođenja starosne dobi žena i kada to za temu nije nimalo relevantno („Upućeni tvrde da 39-godišnja diplomirana pravnica spada u red ljudi od poverenja predsednika Srbije Borisa Tadića..”, “U timu Dragana Jaćimovića, vođe ekspedicije, našla se i dvadesetšestogodišnja Kristina Nina Ađanin..”, “Srbiju će naredne godine predstavljati 19 fudbalskih sudija, a među njima je i savezni fudbalski sudija Jasmina Zafirović (27) iz Vranja..”).

 

Na prvi pogled iznenađujuće je zastupljenost žena u vestima iz sveta. Detaljnija analiza zapravo pokazuje da se i ove vesti mogu kategorisati.

Treba imati u vidu da je u pitanju period američkih predsedničkih izbora kojima je u štampi posvećena velika pažnja. Analiza pokazuje da se vesti iz sveta u velikoj meri bave političkom borbom Baraka Obame i Hilari Klinton, kao i Obaminom suprugom Mišel i suprugama ranijih američkih predsednika i njihovim uticajem na moćne supruge. Više od 21% svih članaka iz sveta je posvećeno američkoj političkoj sceni.

Detaljnija analiza pokazuje da su u pitanju žene koje su već uspele da se izbore za visoke pozicije/ Hilari Klinton, Kondoliza Rajs, Medlin Olbrajt, Julija Timošenko../ ili žene koje su u fokusu pažnje zbog svoje povezanosti sa moćnim muškarcima (kao supruge, ćerke, majke..) / Lora Buš, Karla Bruni, Mišel Obama, Karolina Kenedi, Nevenka Tuđman... (“Ćerka Džona F. Kenedija zainteresovana za mesto u Senatu koje će ostati upražnjeno odlaskom Klintonove na dužnost državnog sekretara SAD..”, “KO SU BILE SUPRUGE POSLEDNJIH DESET AMERIČKIH PREDSEDNIKA/Pravi i lažni biseri..”, “Berluskonijeva ćerka najuticajnija žena u Italiji“, “RUSKI MILIONER ODŠTAMPAO KNJIGU GOLIŠAVIH FOTKI SVOJE ŽENE“, „KRALJICA MODNIH PISTA U DRUGOM STANJU SA RUSKIM TAJKUNOM / Pravoslavna Naomi”).

Granica naravno, nije jasno povučena; najčešće se prepliće i jedno i drugo na krajnje ambivalentan način.

 

Veliki deo vesti iz sveta bi zapravo spadao u crnu hroniku. Matrica prikazivanja je i ovde prepoznatljiva. Žene se pojavljuju ili kao žrtve različitih oblika nasilja, trgovine ljudima, islamskog fundamentalizma što ne odstupa od patrijarhalne uloge žene kao žrtve (“Ubio suprugu kada je promenila status na “Fejsbuku””, “Zapalio ženu zbog dugova”, “U Indiji seljaci javno izbatinali 50 “veštica”, “Provela 10 dana vezana u prtljažniku svojih kola”, “Doživotna robija za ukrajinskog serijskog ubicu koji je silovao i ubio 40 devojaka”, “Držao 50 godina ženu zaključanu u kući”, “Prekinut lanac belog roblja”, “Vlasnik stana 20 godina tajno snimao stanarke”, “Pretnje smrću muslimanskoj umetnici u Londonu”, “Sud odbio da razvede osmogodišnju devojčicu”, “Devojčicama koje idu u školu zapretili smrću”, “Ubili šest žena da bi sačuvali porodičnu čast”) ili mnogo ređe kao one koje vrše nasilje (“Majci četiri godine i tri meseca zatvora za ubistvo dvoje dece”, “Otvoren istorijski proces za “sajber nasilje” / suđenje ženi koja je optužena da je koristila lažni profil na sajtu za druženje My space i zlostavljala devojčicu koja je nakon toga izvršila samoubistvo, “Zatvarale decu u kaveze za pse”). Zanimljivo je da kada se piše o nasilju koje vrše žene ima mnogo više detalja i vrednosnih određenja. Indikativna je vest o pogubljenju žene u Iranu zbog ubistva ćerke. U kratkoj informaciji gde se navodi se da je pogubljena ona i osam muškaraca, jedino se kod nje navodi i opis dela (“zbog ubistva ćerke koju je živu spalila”). S velikom verovatnoćom se može pretpostaviti da je to povezano sa reakcijom na odstupanje od rodne uloge žene.

Slika “žene kao žrtve” dominira i “domaćoj” crnoj hronici gde je najveći broj članaka posvećen nasilju u porodici (23%).

 

Pored toga značajan deo bi spadao u estradu i vesti o slavnim ličnostima glumicama, pevačicama, izborima za mis, manekenkama, što su i inače oblasti koje se "dodeljuju" ženama (“POP PEVAČICA MADONA NAPRAVILA NAJUSPEŠNIJU TURNEJU U ODLAZEĆOJ GODINI”, “KSENIJA SUHINOVA, NAJLEPŠA DEVOJKA NA PLANETI 2008.”, “Megan Foks seksepilna, Sara Larson tražena”, “Nagrada za Džudi Denč”, “Opra Vinfri najmoćnija žena u zabavi”, “Slike Merilin 146.000 dolara”, “Madona slobodna za 90 miliona”, “Oduzeta titula "Mis Latinske Amerike", “„Zgodna žena“ bez Džulije Roberts”, “DEVOJKA LUISA HAMILTONA NIKOL ŽELI PRINOVU I NERVIRA DEČKA“, „KRALJICA MODNIH PISTA U DRUGOM STANJU SA RUSKIM TAJKUNOM/ Pravoslavna Naomi”, "Hale Beri najseksepilnija žena na svetu", “Kurkova najlepša žena na svetu”... )

 

Za jedan deo vesti je pitanje da li su to uopšte vesti o ženama (“Na grobu Benazir Buto dvesta hiljada ljudi”/ bez obzira na naslov i sliku Benazir Buto, članak se bavi zapravo napetostima između Indije i Pakistana; “Ruskinja favorit za titulu najlepše”/ posvećen kvotama klađenja ko će biti mis sveta; “Obudovac, mesto „obudovjelih žena”/ u nastavku se piše o “Protinoj buni” 1858;  DUŠANKA PEŠIĆ - JEKNIĆ NA OPTUŽBE DA JE BILA VEZA MAFIJE I CRNOGORSKE VLASTI“/ ceo članak se posle njene kratke izjave bavi Milom Đukanovicem i duvanskom mafijom, “ZAGREB U ŠOKU”/ ubistvo Ivane Hodak, ćerka poznatog zagrebačkog advokata je samo povod za priču o  general Vladimiru Zagorecu, koji je  branjenik njenog oca, “Dijamanti su ipak najbolji ženski prijatelji”/ članak posvećen nakitu ..)

 

Članci koji se bave zdravljem, oblast koja se isto dodeljuje ženama kao "slabijem" i ranjivijem polu. Uglavnom su vezani za materinstvo. ("Štikle ili ne - pitanje je sad/ ..žene u Velikoj Britaniji na ime posledica konstantnog hodanja na štiklama godišnje moraju za lečenje da izdvoje 29 miliona funti..", "Prva beba rođena nakon presađivanja jajnika/ Maja Butčer, prva beba koja je začeta pošto je njenoj majci presađen jajnik, rođena je pre pet dana u londonskoj bolnici Portland..", "Žene koje teže zatrudne uglavnom rađaju sinove", "Rak pluća najsmrtonosniji tumor među Australijankama", "Američki stručnjaci tvrde da abortus ne izaziva depresiju")

 

Sledi kategorija koju bismo mogli nazvati nesvakidašnji događaji ("Kraljica škorpiona"/ svetski rekord za držanje otrovnog skorpiona u ustima; "Dva minuta sa škorpijom u ustima", o pokušaju pljačke od strane 6 devojaka koje su sledile priručnik "Oružana pljačka u 6 lakih lekcija", "Ogluvela od strasnog poljupca", "Žena rođena bez ruku upravlja avionom nogama", "Sajber grobarka"/ o ženi koja nudi usluge održavanja grobova nepoznatih pokojnika.. , "NA SAHRANI 172 UNUKA/ Na sahranu Margaret Vord, koja je preminula u 87. godini u Salfordu, nedaleko od Mančestera, došli su svi njeni unuci - ukupno 172, od kojih su se neki prvi put sreli.:", "Rodila unuke/ VUSTER - Amerikanka Jasi Dalenberg postala je najstarija surogat majka na svetu, pošto je u 56. godini rodila trojke, kojima je baka..", "Kineski Majkl Džekson" rival zvezdi po broju operacija/ Ši Sanba, žena poznata kao "kineski Majkl Džekson", imala je oko 40 ili 50 plastičnih operacija od 1985. godine, "AMERIKANKA MIŠEL DUGAR U TRUDNOĆI PROVELA VIŠE OD 11 GODINA ŽIVOTA/ Rodila osamnaestoro dece")

 

Aktivizam zauzima vrlo malo prostora u štampanim medijima (5 %). Po pravilu su aktivističke vesti vezane su uglavnom za datume koji se obeležavaju (Dan borbe protiv trgovine ljudima, Dan ljudskih prava, Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama - 28%) ili za incidente (kao što su bile pretnje upućene Soni Biserko (10%) ili planirani marš neonacista 11. septembra i kontramarš antifašista (9%). Aktivnosti ženskih organizacija se uglavnom vezuju za nasilje nad ženama i decom (što bi moglo da ukazuje da se ovaj problem u velikoj meri i dalje percipira kao nešto što se tiče zapravo samih žena). I dalje se može uočiti slaba prisutnost višestruko marginalizovanih grupa kao što su Romi/kinje, osobe sa invaliditetom i seksualne manjine. Vesti o njima se uglavnom posledica incidenata, kampanja nevladinih organizacija ili državnih inicijativa.

 

Analiza rubrike Društvo pokazuje i da se i ona (kao i rubrika Svet) može detaljnije kategorisati. Najveći broj članaka iz ove kategorije (41%) je posvećeno braku, porodici, natalitetu („U VRBASU U PORODILIŠTU JASNA KNEŽEVIĆ RODILA TROJKE”, “NIŠKE TROJKE LENA, LJUBICA I JANJA NAPUNILE OSAM MESECI I LEPO NAPREDUJU”, “Trojke u Subotici, posle čitave decenije”, “Srpski zetovi iz belog sveta”, “Beba stiže ispod klena“, “Pobuna porodilja”, “Majčinim mlekom do prve diplome”, “Mama je mama, ne kul drugarica!”, “Savremena žena češće uz računar nego uz muža”) i zdravlju.(„Besplatno i u šest privatnih bolnica/Podrška države za veštačku oplodnju”, “Akcija protiv raka dojke”, “Nikotin podstiče razvoj tumora kod žena”, “Kada je pravo vreme da uradite test za trudnoću”, “Za bolje uslove u porodilištima”, “Šlog napada žene”, “Porođaj ne mora da boli”, “Ciste su najčešće bezopasne”)

 

Sledi rubrika Razno. Ona uglavnom na krajnje stereotipan način uče žene vrednostima i ponašanjima koji „dolikuju“ ženi; govore im šta da rade i misle o sebi, o muškarcima, kolegama i šefovima. Često zapravo predstavljaju svojevrsne priručnike: šta obući, kako se ponašati, šta kupiti da bi postale femme fatale, superkuvarice, supermame ili napredovale na poslu („PRE SVEGA ŽENA”, “Kafa smanjuje grudi”, “Spavanje čuva grudi”, “Muškarci promiskuitetniji od žena” , “U salonima lepote ostave i četvrtinu plate”, “GEJŠE 21. VEKA”, “DRAGI DEDA MRAZE, DAJ MI NOVE GRUDI”, “KRPICE PRE HRANE”, “SVE ŽENE SU PEPELJUGE”, “ODEĆA DRAŽA OD MUŠKARACA”, “FAMOZNA G TAČKA”, “Muško-ženske vibracije”, “Šta  žene žele”, “Debeljuce su baš – seksi”, “Najbolje obučene zvezde u 2008!/ Svaka žena mašta o savršenoj haljini, seksi paru cipela sa visokom potpeticom i besprekornoj šminki..”, “DUGOKOSE SU NAJPRIVLAČNIJE”, “Muškarci vole žene u crvenom”, “NAJPLAĆENIJE SRPSKE MANEKENKE”, “Ko će biti srpska naslednica Klaudije Šifer”).

 

__________________________________________

 

1 „(..) mediji iskrivljuju „ stvarnu“ prisutnost ili zastupljenost određene grupe u društvu. To se može uraditi na više načina. Može postojati podzastupljenost određene grupe u medijima. Mediji mogu kreirati i prezastupljenost povezujući određenu grupu sa određenom vrstom aktivnosti... Mediji mogu vršiti pogrešno predstavljanje izjednačavajući određenu grupu sa određenom aktivnošću. “Williams, Kevin (2003) Understanding Media Theory, prema Moranjak Bamburać, Nirman, Jusić, Tarik, Isanović, Adla (ur.) (2007) Stereotipizacija: Predstavljanje žena u štampanim medijima u Jugoistočnoj Evropi, Sarajevo, Mediacentar Sarajevo, str. 61

 

2 S te strane žene se nalaze, kako je to duhovito primetila jedna pravna stručnjakinja, u položaju Pepeljuge: "Niko Pepeljugi nije rekao da ne može da ide na bal. Ako bi obrisala podove, oprala sudove, opeglala veš, te uspela da nađe haljinu i prevoz, onda bi možda mogla da prisustvuje balu".

 

3 Recimo, izraz "žena-preduzetnik" u sebi sadrži podrazumevanje da je preduzetništvo muški domen, nešto što proizilazi iz "muške prirode" i njegovih svojstava onako kako se ona shvataju u skladu sa tradicionalnom rodnom podelom uloga/ muškarac - aktivan, racionalan, dinamičan, agresivan, kompetitivan, kome pripada javna sfera u najširem smislu te reči... Izraz "muškarac-preduzetnik" ne koristi se na samo zato što je po sebi jasno da je u pitanju muškarac, već sadrži (s obzirom na autorefleksivnu i autoreferentnu prirodu jezika) još jedno bitno podrazumevanje- da muškarac i TREBA da bude).  

Pepeljuge i...

... veštice